Жртве мина се свакодневно сусрећу са многобројним проблемима и различитим изазовима. Проблеми се првенствено односе на остваривање права на здравствену заштиту и медицинску рехабилитацију, затим, на остваривање пава на квалитетно и функционално протетисање које није доступно жртвама мина у БиХ. Економски су једна од најугорженијих категорија становништва и налазе се на маргинама у својим заједницама.
Такође, жртве мина нису укључени у инвалидски покрет и нису препознати од стране других организација лица са инвалидитетом у БиХ што додатно отежава њихову интеграцију у друштво.
У складу са наведеним, неопходне су одређене смјерница како унаприједити стање у области помоћи жртвама мина у БиХ:
Повећати капацитете радне групе за помоћ жртвама мина која ће бити састављена од надлежних ентитетских и државних министарстава као и НВО који се баве жртвама мина.
- Подршку страдалим од мина засновати на бази индивидуалних потребама жртава.
- Подићи капацитет корисничких удружења које раде са жртвама мина како би друштвено интегрисали жртве мина у заједницу.
- Заговарати за помоћ жртвама мина као интегралног сегмента противминске акције, а самим тим подсјећати и на одговорност свих нас на међународно преузете обавезе које се тицу спроведбе МБТ и ЦЦМ.
Помоћ жртвама мина представља свеобухватан процес који укључује владин и невладин сектор гдје се пружена помоћ може реализовати кроз медицинску, психолошку, социјалну и економску компоненту. Тежиште помоћи жртвама мина односи се на њихову потпуну социјалну и економску реинтеграцију у друштво.
Конвенција о забрани противпјешадијских мина је усвојена у Ослу, 18. септембра 1997. и отворена за потписивање у Оттаwи 3. и 4. децембра 1997. године на свечаности на којој је учествовао велики број свјетских лидера.
Босна и Херцеговина је међу првима потписала Конвенцију о забрани противпјешадијских мина, а иста је ратификована 1998. године. Конвенција је ступила на снагу 1. марта 1999. године, када је БиХ и постала чланица Конвенције и преузела одговорност за разминирање, уништавање залиха, помоћ жртвама мина, те сарадњу и помоћ.
Од 1992. године, од мина/касетне муниције/ЕСЗР у БиХ је страдало 8.358 особа. И поред знакова минског упозоравања, због лоше економске ситуације у земљи, становништво БиХ свјесно улази у сумњиве ризичне површине због прикупљања огрева или сакупљања секундарни сировина. Ажурирани подаци минске ситуације доступни су на веб сајту Центра за уклањање мина у БиХ.