Данас је у Сарајеву почео дводневни догађај, дијалог “Јачање разумијевања и имплементације Конвенције о забрани противпјешадијских мина у БиХ“.
Циљ дијалога је да окупи заинтересоване стране и партнере у области противминског дјеловања ради јачања сарадње, представљања коментара домаћих заинтересованих страна на нацрт за продужење који ће БиХ поднијети државама потписницама на разматрање и да помогне у осмишљавању свеобухватног начина за потпуно провођење члана 5.
Догађај су отворили:
- Дубравка Бошњак, Министрица цивилних послова у БиХ,
- Мохаммед Мераими, Амбасадор Алжира у БиХ и представник Конвенције и предсједавајући Комитета за имплементацију Члана 5,
- Адебаyо Бабајиде, Замјеник шефа ДЕУ у БиХ и
- Жељко Волаш, предсједник Организације ампутираца УДАС Републике Српске
Директор БХМАЦ Енис Хорозовић на данашњој конференцији истакао је да ће БиХ затражити продужење рока за деминирање због немогућности да цијела територија буде очишћена од мина до марта 2027. године, како је било предвиђено посљедњом ревизијом стратегије истакавши да је захтјев за продужење рока упућен Јединици за имплементацију Конвенције у Женеви, те да ће о њему до краја године одлучивати комисија којом предсједава Алжир.
Он је навео да се, према званичним подацима, у БиХ још 774 километра квадратна налазе под сумњом на мине, те да је више од 80 одсто некадашње контаминиране површине очишћено, али да је преостали терен углавном шумски и тежак за приступ.
„У послијератном периоду забиљежена су 1.862 минска инцидента, у којима је страдало 625 лица, а у августу прошле године у Добоју је страдао деветнаестогодишњак приликом уласка у обиљежено минско поље. Апелујем да грађани поштују знаке упозорења јер губитак људског живота не може бити надокнађен“, истакао је Хорозовић.
Предсједник Организације ампутираца УДАС Републике Српске, Жељко Волаш истакао је да је циљ да процес деминирања буде што прије завршен, те да се од свих нивоа власти очекује да преузму свој дио одговорности како не би било нових жртава.
Након дијалога, очекује се да ће БиХ бити у могућности да припреми исцрпан документ о исходима у којем ће нагласити:
- информације о конкретној географској локацији преосталих површина на којима је потребно провести извиђање и уклањање мина;
- методологије за рјешавање преосталих површина;
- активности и изазове везане за упозоравање на мине и смањење минираних површина;
- активности и изазове у пружању подршке жртвама;
- изазове с којима се суочава у испуњавању обавезе уклањања мина и препорука заинтересованих страна за рјешавање ових изазова;
- циљеве и најважније етапе у рјешавању утврђених изазова; и
- Препоруке за даљње активности.
Упркос овим напорима, пред БиХ је још увијек битан изазов који треба ријешити. Посљедњи захтјев за продужење рока БиХ је поднијела у 2020. години, а овај захтјев је одобрен на 18. састанку држава потписница кад је рок продужен за шест година, то јест до 1. марта 2027. године. С обзиром да се овај рок приближава, БиХ треба до 31. марта 2026. поднијети још један захтјев за продужење како би се разматрао на састанку држава потписница крајем ове године.
Дијалог, који се одржава од 17-18.02.2026. године у Сарајеву, окупио је представнике Министарства цивилних послова у Савјету министара, Комисије за деминирање, регионалних канцеларија БХМАК-а, међународних организација, донатора, домаћих и међународних организација за деминирање, као и преживјеле од мина и представнике погођених заједница.
Оставите одговор