Поводом обиљежавања 4. априла Међународног дана борбе против мина Босна и Херцеговина се, 30 година од завршетка рата, и даље суочава са проблемима мина. Мине и заостала минска средства представљају велику опасност за становништво.
Међународни дан борбе против мина, има за циљ да подигне ниво свјесности о опасности од мина и да обиљежи напредак који је до сада постигнут у настојањима да их се потпуно искоријени. Мине и заостала неексплодирана средства изазивају патњу и страдања и представљају озбиљну препреку економском развоју, спречавају повратак избјеглица и расељених лица, те успостављање нормалних друштвених токова и сигурног окружења. Због тога је од велике важности да се земља очисти од мина јер без сигурности свих грађана немогућ је даљи опоравак и напредак.
Према подацима Центар за уклањање мина у Босни и Херцеговини сумњива опасна површина на мине у БиХ тренутно износи 822,87 км2 или 1,60% у односу на укупну површину земље. Локације контаминиране минама/НУС-ом директно утичу на сигурност око 540.000 грађана или око 15% од укупног броја становника БиХ. Најзагађенија подручја су подручја Маглаја, Велике Кладуше, Орашја, Посавине, Тузланске и Добојске регије, Брода, Шамца и Лопара. Статистике показују да се највећи број несрећа догађа у прољеће и јесен, те још једном скрећемо пажњу да је најважније да не ризикујете своје животе и не улазите у непозната подручја.
Из Центра наводе да, према процјенама, око 170 000 мина и других експлозивних средстава заосталих из рата, још увијек чека да буде пронађено, а свака уклоњена мина је најмање један спашен живот.
БиХ је Споразум о забрани мина потписала 3. децембра 1997. године, а ратификовала 8. септембра 1998. године. Државе потписнице Споразума о забрани мина, њихове владе требају преузети одговорност и развијати програме подршке за жртве мина и њихове породице, првенствено у смислу економског оснаживања преживјелих и чланова њихових породица и омогућити им адекватна ортопедска помагала. Ово је посебно важно јер је познато да жртве мина немају равноправан приступ и третман у друштву због предрасуда које постоје о њиховом инвалидитету.
Оставите одговор