Босна и Херцеговина ни након 30 година од рата још увијек није у потпуности очишћена од мина, па тако спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом.
Према подацима које је објавио Центар за уклањање мина у БиХ у Плану деминирања у БиХ за 2025. годину, сумњива опасна површина на мине у Босни и Херцеговини износи 822,87 км2, што представља 1,60 одсто у односу на укупну површину Босне и Херцеговине.
„У око 110 угрожених општина, односно 1.261 угроженој заједници под директном угрожености од мина живи 93.071 становник Босне и Херцеговине“, наводи се у Плану деминирања у БиХ за 2025. годину.
Упркос таквом стању, на срећу, у Босни и Херцеговини прошле године није било минских несрећа. Међутим, од 1992. до 2024. године од мина и других експлозивних средстава заосталих из рата у БиХ је страдала 8.471 особа.
Планом за ову годину, Центар за уклањање мина у БиХ планира очистити 75 км2 површине од мина.
Када је у питању величина раније споменуте сумњиве опасне површине, на Федерацију БиХ се односи 655,33, на Брчко дистрикт 10,35, те на Републику Српску 157,19 квадратних километара.
Драган Кос, помоћник директора Републичке управе цивилне заштите, Сектор за деминирање, истиче да су, када је ријеч о сумњивим подручјима у Српској, процјене да је ријеч о око 65 шумских површина. То су, како је нагласио, подручја која су зарасла у средњу и високу вегетацију.
„Сва подручја за која смо имали податке да су контаминирана, обиљежена су. С тим да постоји неовлаштено уклањање минских знакова. Добро је што већина људи који живе у близини за то зна, те се понашају одговорно, биљеже то на свој начин“, рекао је Кос за „Независне новине“.
Босни и Херцеговини у процесу деминирања још од 1996. године помаже Европска унија, која је са издвојених око 50 милиона евра за подршку различитим активностима борбе против мина, као што су деминирање, помоћ жртвама, изградња капацитета и едукација о ризицима од мина, један од највећих међународних донатора.
Осим тога, у протеклом периоду подршка је обухватала и оснаживање жртава мина и њихових породица кроз пружање обука за пословање и могућности запошљавања.
Да Европска унија остаје снажан партнер БиХ у процесу уклањања мина, показала је и донација у јуну ове године када је Центру за уклањање мина у Босни и Херцеговини донирано 15 теренских возила.
Возила која ће омогућити безбједнији транспорт деминерских тимова и опреме до удаљених и тешко доступних сумњивих минских подручја, али и учинковитије операције на терену, набављена су у оквиру већег пројекта противминског ђеловања који подржава ЕУ, вриједног преко 10 милиона евра за финансирање уклањања мина из преосталих контаминираних подручја у Босни и Херцеговини.
Такође, по два возила ојачаће и Федералну управу цивилне заштите Федерације БиХ и Цивилну заштиту Републике Српске.
Да је подршка ЕУ значајна, потврдио је Енис Хорозовић, директор Центра за уклањање мина у БиХ, који је истакао да су до сада имали великих проблема са возним парком јер је 59 возила било у лошем стању.
Такође, вриједи поменути да је Центар за уклањање мина у БиХ у сарадњи са пројектним партнерима, и то Оружаним снагама БиХ и Норвешком народном помоћи – НПА у 2020. години реализовао пројекат под називом „Општа процјена мински сумњивих подручја у БиХ“ који је, такође, финансирала Европска унија.
Оставите одговор